Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"
Т. МАРЕТИЋ
ДВАНАЕСТО ПЕВАЊЕ.
Говори Врхадасво.
Дамајанта локвањока“
Смрт задавши ловцу зађе
У пустошву, страшну шуму, Где зрикавци многи цврче, Где су лави и пантери
И јелени и биволи | Медведи и сваке птице
ПИ варвари и хајдуци.
| Виде брда, у којима“
' Стотине су сваких руда,
| Виде грме објечане“
и богазе дивна лика, Локве, баре и језера, Свакојаке звери, птице, Страхотне многе Писаче
И Ураче и Ракшасе
И мочваре и рибњаке, Брдске врхе са свих страна. 30 Кћи видарпског владаоца
Виде онде многе реке
И слапове дивна лика.
(Она многе онде виде
И биволе и вепрове, 35 Шумске змије и медведе,
Видарпкиња пуна сјаја
Пуна дике и блаженства
И одличног постојанства
Сама ходи, Нала тражи. 40 Ки краљева, кћи Бхимова
Не боји се ви од чега.
Видарпкиња мучећ муку
Због несреће свога мужа
У стравичној оној шуми 45 Цвили тужна наслоњена
На хридину, а све тело
Јад за мужем њојзи мори.
сл
| 00
о
сл