Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

(МУ) познији живот - СК

томца (1850 или 1851). За питомца ће узети у исто доба и Светозара Милетића, и још неке, иначе књи- _ жевно непознате, Не би ли дакле кнез Михаило могао и нашег Бранка узети за питомцаг Бранко је већ један од корифеја у књижевности, Уз то, Вук је ту да каже кнезу коју добру реч, Кнезу ће писати стари Тодор Радичевић ако се Бранко устручава; а може и Вуку, с којим се одавна познаје.

х можда је кнез био нешто незадовољан Бранком, Извесна места у Бранковој књизи могла су му се не допасти, Наш песник је нпр, жестоко напао Србију у свом Џушу,; је ли му кнез, који је волео Србију више свега, замерио за тог Не верујемо. Кнез је могао разумети да је Бранко напао режим у Србији, не Србију саму, коју је волео као и кнез; напад на режим, напротив, кнезу је морао годити, пошто је то режим противне династије. Али има у Пушу и друго једно место које је могло ражљутити Михаила, ако би га трагично схватио, Видели смо да је Бранко, на завршетку својих инвектива против Србије, позвао Симу Милутиновића да он удари по оном што у њој не ваља, Бранко је ту вероватно мислио на оне памфлете у стиху које је Малутиновић писао при промени династије. Ти су памфлети — Одусовјеш (1842) и Ошпев на преврашни сшрмоглав (1843) — били, међутим, против Обреновића, Како је ту писано о њима може се видети по следећим стиховима, О Михаилу нпр; „и његова (Милошева) равноглупа сина, покојнога (тј. бившега) кнеза Михаила“. О Милошу: „но није се чудити Милошу, злашиборском једном товедару“. О Љубици: „с пакосницом, сулудом Љубицом“, Ни стара Вишња, родоначелница лозе, није остављена на миру (8, један мото пред текстом у Ошпеву). Позвати песника оваквих политичких сатира у помоћ, могло би значити солидарисање с њим, и Михаило је могао то пребацити Бранку. Али Михаило сигурно није тако схватио ствар, Такво схватање било би сувише строго, не само неинтедигентно, Бранко сам није могао баш на те стихове мислити кад је у Пушу