Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi
У _ БА ОЈ-
397
Ко ка њему ово стиже 7
Ко ли гледа тако њега 7
Сав се стресе, да л да бега: — „Ко си, ко си у то доба 7 Ма страшна си ка из гроба!" — „Да, из гроба и страхоте Ја дошетах амо по те. = Послала ме..." — „Ко2" — „Де Де протреси мозак клети!
Ма ти с глава заборавна,
А било је већ одавна,
Ма гроб и тог, што ту лега, Заборави л већ и њега 2"
За срце га реч прихвати: „Па-ти, мати, па ти, мати ! Бежи, бежи, отле хајде, (Ох, тако ме не гледајде,
Глај ме мачим и сабљама, Глај запетим тим пушкама, Глај ме муњам, глај топима, Само немој тим очима!"
Ману руком, главом ману, Па на другу клону страну, Неста света, оста тмина, Оста пуста та празвина ; Сред празнине сам он лега, Грех претешки око њега, Под грехом се душа сави, На одбрану заборави,
Е, претешки грех стиснуо, Да би дуже, би свиснуо, Заче с душа отимати,
410
420
425
439
435.
ПВП а сала.
Ни или
де и падала: и авсити