Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi
Download:
Show in BnLViewer
404
“
БРАНКО РАДИЧЕВИЋ
И поноћи преваљује, Бежи нојца, пред зору је, Звезде тужне сузе роне, Роне сузе и за оне
За којима на земљице Нема можда ни сузице.
Зора зори. О, глени и, Е спавају санак тихи, Па какви су да су били, Јуначки се јесу били, Сви су, нема ни једнога Да издао друга свога,
· Ни се дао жив у руке,
Славно скончав своје муке.
(Сунце грану, а по гори, Силан жубор већ жубори; Војници су већ устали
Па огледат' мртве стали,
А сувише те хајдуке, |
Што их сташе таке муке. Гледе тога, па онога,
Ал нема им ту једнога; Поломљене гује леже,
Ма најљућа — да л побеже 2 Не мож' бити, баш никако, Јера рањен беше јако, Како паде згледаше га.
Ма ко оно би крај њега 2 Један рече: „Та знаш кују! Ма сад нешто чују.
Па да није овиамо 2
и ~
640
645
650
655
660