Pesme i drame / Milutin Bojić

82

М. БОЈИЋ

Мирноће ми дајте, да сву снагу стечем. Да из срца даднем

(Сав бол и сав понос и, кад их изречем, К'о лист свео паднем.

Али глас мој залуд кроз гробља вас вапи. Мој смер ће да каже

Онај, што еп вечит морем врупих капи У јамбове слаже.

1917.

МОЛИТВА

Ноћ је пуста. У царској дворани

Мрачан престо, тајанствен к'о бајка.

А док ветар звижди на пољани, Бога моли Југовића Мајка.

Камен ћБути и небеса муче,

А сотона само из прикрајка

Са смехом јој пружа пакла кључе,.. Бога моли Југовића Мајка.

Давно снахе под умором пале,

Ветрова се небом гони хајка,

Звезде трну што су сву ноћ сјале, Бога моли Југовића мајка.

Сакривена од светине, клечи, Стид је, да се са гомилом вајка, Сама, хладна, без суза, без речи

Бога моли Југовића мајка. 1911.

ОДЛАЗАК

Крвава поља позлаћена славом Расплакана су остала за вама Засута чађу и разорном лавом Здробљеним гвожђем и мртвим главама.