Pesme i drame / Milutin Bojić

106 М. БОЈИЋ

И из густе ватре Те децт се зачу.

У небеса пламен лизао је црвен

И чуло се, кажу, како звезде плачу.

А Мајстор ди Моле клео је из дима, Виконт де Ногари, рече тад пун гнева: „Омрт очеву светим овим палим псима!“ И дуго се чуло где ломача пева...

На другом крају стоје први францишкански калуђер и српски дијак и живо разговарају о папи Бенедикту.

Дијак Млад, висок, леп. Тако Бенедикта отроваше смокве.

Први францишкански калуђер Добро ухрањен, доброћудан, слабе памети. Папска круна, символ смрти и живота,

Тражи низ лешева и крваве локве.

Дијак А дона Талејранг

1 Францишканац Кад чује ово име папине љубазнице сав се претвори у гласБожанска лепота! Јеси ли видео море у Мисиру И вечерње сунце као преплави пустег (С болним уздахом) Та јадног Климента посла вечном миру И мозак му попи!

Гребострек Моју причу чусте.

1 Францишканац Но остави жене, Сатанина чеда. Вина к'о ћилибар, па к'о поноћ црна, Јаребица, рибљих пиктија из леда, Зечева с вишњама, сокова, па срна... (Он слади и даље, но не чује се.