Pesme i drame / Milutin Bojić

КРАЉЕВА ЈЕСЕН 113

Димштшрије тихо Светитељ се прави.

Констанца Морозини Све тај ђаво може. Гијом

чуо је то и тихо њој Само крије нешто.

Констанца Димитрију Ипак диван беше кад је код нас био Драгутина, краља, оца мога мужа, С Урошем да мири. Гордост није крио, Али глас што тако много вере пружа Снага, лед и понос... | Гијом Адам Данилу гласно Нису добри знаци: Краљ због буне сину опроштај је дао. Па ипак у Скопљу у кулу га баци. Нечег има. Данило Ко би дворске тајне знаог Ја знам само псалтир и књиге црквене.

1 Францишканац

Дијаку

Само кад су слане и добро печене... Пошто сви гледају у Данила, нико није чуо овај гурмански испад. Гијом Адам

Зар имао ниси никад црне дане»

Данило Било је. Но нашто» Пре пет до шест лета Када нападоше са четири стране Хиландар. Храм беше одсечен од света. Ја, и братија ми, снажан отпор дамо. Спасосмо светињу. Краљева Јесен 8