Pesme i drame / Milutin Bojić

156 М. БОЈИЋ

Хрисанша Јао, кад ме виде! Синиша Овуда! (Вуче је међу стене.) Хрисантша Зарг Јао, по тој уској стази... Синиша

Урош. Ох будало! Ни десно ни лево. (Њој падне вео. Синиша га дигне и вуче је.

До ђавола! Хајде.

Хрпсанта Ох Пресвета Дево! Изгубе се међу стењем.

_На сцену долази млади краљ — престолонаследник — Урош и инструктор коњице немачки капетан Палман. Младоме је Урошу деветнаест година, слабуњав је и мало уморан, али тај умор не "изгледа тренутан. Иако има једва видне науснице, у очима му већ спава разочарење. Види се да је последњом сценом збуњен. Лалман има четрдесет две године, човек од позива. Енергичан је ки послушан. Оличење поштовања закона и државотворне логике. Палман носи у руци извађен мач. За њим иде један паж.

Палман Чекај. Куда журиш» Сад мало борења. | Урош Марим ја за борбу. Палман | Па куд тамо хиташ»

Урош Досадно ми. (Тражи погледом Синишу и Хрисанту.) Тако. Палман

Шта гледаш врх стења, К'о да ћеш из таме нешто да прочиташ. А што те се тичу те дрвљике црнер "Шта ћеш овде»