Pesme i drame / Milutin Bojić

158

М. БОЈИЋ

Урош слабо га занима

Чуј песму јаблања! Гола шума чека да нов плашт огрне.

Је ли да је сетан плач јесењег грања, Кад с далеких страна северац нагрне!2 (сања) И сваке године рађати се с нова.

Палман

Волиш јесен кад се шири смрад мочари, Ето чему тебе уче глупа слова. Ја повукох.

Урош нитра

Ти то не разумеш, стари. (Смеје му се.)

Ти си паун кога реп шарени кити,

А без срца. Теби рај се божји скрива.

Палман Па што ће ти срце, када цар ћеш бити2!..

Урош Шта Лалман Тешко тој земљи где владалац снива! Урош као да пада у сан О погледај јесен како самрт сеје,

И застире земљом покров боја разних, И прах свелог лишћа по коси нам веје.

Палман гледа га дуго Где научи говор тај умова празних»

Урош

А сам си тражио да Сиргијан рече Псалме Вавилонске...