Pesme i drame / Milutin Bojić

218 М. БОЈИЋ

Царица Срећан лов ти здравим!

Цар Хвала, госпо. Зборе, Здравим све с којима данас срећно лових. Све зовем на гозбу... Нек се песме хоре У част Патријарха и закона нових. Госпо, пожуримо. Скуп реч чека нашу... Краљу... (Урош прилази насмејан.) Такав сјај ми твог погледа годи. (Сви полазе левоу дну ка трпезарији.) Патријарху прву наздравимо чашу, А потом осталој по реду господи. -У гужви се сви изгубе лево, одакле се чују трубе, царски по-

=здрав и др. Позорница је за неко време празна, а потом на њу ступају с лева Синиша и Палман.

Синиша

И рекнеш ли неком о чему се ради, Онда бежи, старче, испред руке ове...

Палман Зар да се свађамо, мој јуначе млади, Још због таквих трица, што се женско зове.

“Они су прешли у разговору преко позорнице и пењу се степееницама десно. Из трпезарије излазе Урош, први и други калуђер, и Двородржица.

Урош Те здравице,.. блесак... досадно... замара,.. А ја бих да сањам. О чему2 Не знате... О нечему што се с пеном разговара И чији погледи земљу, брда, злате, Знаш ли то створење створено од звукаг

1 Калуђер Боже мој! Урош

Од песме, од сребрне струне, "Од плавих конаца и мреже паука.