Pesme / Mileta Jakšić

[ ПЕСМЕ 29

НАДА

Разбило сунце јутарње магле, Размакнула се даља, Поздрављају ме ветрови топли Из далеких земаља.

Нагрезнуле су пролетње воде Топи се земља мека —

На тебе, сунце, на тебе Јуже Природа жељно чека.

Ти у свом крилу широком носиш Живота новог клице,

Заметке плодне пролећа млада Пупољке, цвеће, птице.

Штедро је крило обиља твога Богато бреме твоје —

Да л ћеш у њему, пролетњи ветре, Донети наде моје2...

Ко ластавица кад гнездо мане Испред јесење студи —

Тако је нада оставила ми – Пусте и празне груди.

Али ти наду у старо гнездо Упути и угони,

Па нек се песма њена ко некад Разлегне и зазвони

И кад се скорим на земљи опет Обновљен живот крене

(С радошћу општом нека се сложе Веселе песме њене.