Pesme / Mileta Jakšić

68 МИЛЕТА ЈАКШИЋ

СЛАВУЈ

У дубокој ноћи стари парк је слушо Како будан славуј своју чежњу пева;

На заспалом џбуну тихо је дрхтала Месечина бела, туга месечева.

Далеко од некуд, на тајанствен позив Скупљале се тамне сенке око мене:

Успомене што су из прошлости дошле Као у црнини тужне, бледе жене.

Оне прилажаху тихо и без речи

Ко дубока мисо кад ћути и сања, Као дуси мртвих што су залутали

На место из бледог, далеког сећања.

И док је дрхтала бела месечина И јецао славуј у ноћној тишини Тихо су плакале са мном успомене Као тужне, бледе жене у црнини.