Pesme / Mileta Jakšić

ЈЕСЕЊИ ВЕТАР

Је л поманито данас ветар Те плаче, звижди, звони,

Сметове лишћа с пута диже Небом облаки гони.

На пољу живе душе нема У кућу свак се склања Кроз ветар чујем људску песму Коме је до певања 2

Слепац некакав путем иде С вођом, пева и проси,

Глас му је ветар дохватко Витла га, собом носи.

Кроз хуку ветра отима се Слепачке песме јека

Ко болан вапај људске беде Слушам је из далека...

У природи се нешто збило То ветар овај каже Како се чудно плач му дивљи (С јауком људским слаже —

И како туга обузима

Душу од овог склада: Од песме бола у природи

Са песмом људског јада.