Peštansko-Budimska skoroteča

197

2. Може ли се 1и, свуда у ~к ил шт променути ? 3. Глаголи, кои излазе иа тоги, као: читати, какотати, облетати, шетати се, решетати, кои се окоичаваго у настоећемг. времену на тамЂ , а кои на -кеЉ ? 4. Може ли се причаст1е иастоећегЂ времена по прописаномг, одђ Г. Вука правилу одђ 3-егЂ лица мн. ч. правити и то у свакомЂ глаголу ? 5. Може л' се свуда онако писати, као што се изговара, или не ? П. Нинковићт.. НАЧАЛА ЧОВЕКА ОДЂ СВЕТА. Чуваисе, да се у слави не разгласишђ преко ме])е. Они , кои се преко мере величаго, никадЂ недостижу онаи степенЂ совршенства, кои су лгоди одђ нби очекивали. ДМствителноств никадЂ недостшке умообра31е, и исто е тако теа ;ко сва савршенства имати, као што е лако о нљима пондтхе имати. Уображенћ желго са собоМЂ води; ше чудо, што представленн више о предметима разглашуго, него што дМствително притежаваго. Ма како савршеиства велика бмла, опетЂ су свагда манн одђ поннтш, кое мм себи о нвима правимо. ПакЂ кадЂ се човеКЂ у ожиданго превари, то све удавленћ оладни ј надежда свагда мимонђе истину. Благоразумнми мужЂ свагда гледи да предупреди случаи и судбину, и таковогЂ се правила држи, да уживан^ д^иствителности свагда веће буде, него што е захтевао и жел!о. НикадЂ нје шкодлбиво , да човекЂ ожидан^ о себи побуди , и себи важеста предуготови, но то некЂ тако буде, да до последа не останемо патрагЂ , и да се подђ старостћ не покажемо низно се умолнва , да сг краткимг. примћчан1лма н достаточнммт. взнсненјнма свое мнћше искаже. — Ово иакг дћло у толико ми се већма види да е свакогг, зрелогг разсужденјд достоино , што е главнммЂ предметомг отмћнји кнвижевника постало.

манБИ нег' што смо у младости бмли. Као што е ово свагда срамота за човека, тако е у противноМЂ случаго честв за човека, кадЂ онђ шшђ више учини, него што се одђ и4га чекало. СасвимЂ иапроти†бмва са недостатцм и погрешкама, кое човекЂ има. КадЂ се ови или оии преко мере и разлога као велики пронесу и прочуго, то завистБ и клевета мало помало мора онемити$ слабостБ , кого су за страшну држали, у врло малоМЂ и сносимомђ се наипосле виду покаже. ПРЕГЛЕДЂ ЛИТЕРАТУРЕ. а) Србске. ПроговорЂ на ОдговорЂ Господину у. (конацг) Што се прквено - славенскоп. езика у нашемг слогу тиче, чуимо келенД;н'];ногЂ родолмбца г. Станка Враза } како у писму кг мени говори : „ Вн на другои страни Вашега листа молите, да се Вамг опрости, што гд')ј К ок) р '1, чјј способнхго изг црквенославенскога, за болЈз се изразити, узимате, будући да е црквено - славенск1и езикг мати св.Јго осталм наши поднарћчхн, па и литерарнии нашг езикг неима хошг тако прикалпднм термина , коимг бм се човекг задоволЂјо за свашто изговорити! Д не ћу овдб разсуђивати, естг, ли црквено -славенск!и езикг мати сбш ) осталм славенски нарћчгн, него то оставламг ученјммг одг мене, коимг е занатг наука старм црквено - славенски рукописа ( изг кои се едино сазнати може, шта е црквено - елакенскш езикг), него се сг Вами уедно слажемг, т. е. да е свакако болћ и пробмтачн1е узимати изг црквенославенскогг рћчв , гдћ народг израза неима, бол'1;, него да се придржи ту*,а р'ћч1> или нова каква скуе. Но узимати рћчи безг промћне у [туЈјои , и противнои духу нашега езика форми, као што се обмчно чини кодг наше браће Србалн, то опетг МБ1 слимг, да е деветдесетг и деветг пута болћ оставити тујју рћчв, или сковати какву другу, ако само н1е духу народногг езика противна. Рћчи : восторгг, торжество, художество, одежда, притнжан1е и т. д. управг се онако слажу сг нашимг иароднммг езикомг, као да садг коему Тал1нну на умг до^е писати: р1епо , ас1о , зизрес1о , нли р!епиз, аИиз, зизре1из мћсто : рјепо, а11о, зозреИо, или Шпанволу писати: уепсЈаз , ћШо\ 6Но, р1епо , Гегтозо , мћсто : уегс1ас1, Јпјјо , 11епо , ћегтозо и Т. д. Примћра таковм мого бм Вамг навести и изг други езика, за доказати, да невалн примати