Peštansko-Budimska skoroteča

ПЕШТАНСКО- БУДИМСКШ СКОРОТВЧ4. (Соиггег.)

Число 4:5- Четвртакв 10 ВДшл 1843. Год. 1Ж.

Г Н Ш Р А Ч. (ВАЛЛАДА) Слободоно из Шиллера превео В. Ж и в к о в и ћ. „Тко е РОнак - и уздасе у се , Нека скаче у то море син-ћ; Златан Пеар бацам у пучину Ено бездна прогута га страшна; Тко га срећно на углед изнесе, Нек 6 н'Ј;гов — и просто му било !" КралБ то сбори, и с обале стрме Пеар хитти у таласе мутне, Узбун г ћно дочека га море, У буци се изгуби Харивде. „Ои витези — ил ви момчад млада *) Покаж'те се ! — Зашто оклевате ?" Сви к землвици очи оборише, И зинху у живалв разлрен; Море хуи , кожа им се ежи, Ннт им грамзи за пеаром душа , КралБ ш м-ћри и на ново кличе : „Шта и нитко одважит' се несм! ?" З^мукоше! — Свак' натраг уступа, Онда момче см±рно ал слободио Из смућеног указасе круга; Поас снима и лаку од±ћуСви около на то нротрнуше И красном се дивише'н)наку.

Он се пен ћ на високе ст$не, И погледа у нропаст бездану, Гд ћ се вали снловито биго, А Харивде мукло челмст урла ; И као рика грома страховнта, Гд]ј пуцаго ванкадашнЈ ст±не, Звижди , хуи , колебасе , кигш , Ка'но ватра водом загашена, П±на прска у бурне облаке, Горостасни заплмскум вали, И б±снило све се аче диже, Као да пусто смирит се немисли Дивлн бура наипосл± попусти, И апећи кроз биелу п±ну Зину бездна дондћ невиђена, Као да води у сам пакао мркли; И таласи страшно узбуркаии У ту пропаст силно покулнше Сад пре нег се одушка залила Млади гонак Богу се помоли , И — иук се наоколо зачу И вртлог га већ сграби - прождера , Онда бездна над см±лим пливанен Затворисе — и н±га сарани. Над морем се тншина с.пустила, Само одздо' потмуло хуаше ; Р±чи иду од уста до уста „С богом нав±к момче изгублкно г И све дубл± чуеее мумлан±, А гнгорача 1ошт нема па нема-

*) Момчад значи овд$ : ђјг .Кпарреп, џ вцтез илн нлемић =1)ег

,,Та да круну у то море бациш И да речеш: тко ми м извад!!