Pisci i knjige IV

80 ПИСЦИ И КЊИГЕ

шем. Од 1810 године он је учитељ у српској школи у Сент-Андрији, тада знатном средишту српском. Он се више није задовољавао превођењем и прерађивањем позоришних комада, но је наумио да те своје комаде и представља. Оних истих дана кобне 1813 када је несрећна Србија посртала на бојном пољу, у часовима када је капетан Зека заустављао турску бујицу на Засавици, 12 августа, Јоаким Вујић је у Пешти, у мађарском народном позоришту, приредио представу. свога комада Крешталице. И тај комад је био превод из плодног немачког драматичара Коцебуа, који је у првим десетинама ХГХ века био најпопуларнији страни писац код Срба, и који је за наше старе био оно што су Тургењев и Мопасан за нас.

Комад су представљали српеки ђаци који су се учили по пештанским гимназијама. Кенске улоге играли су ђаци, а сам Вујић, по „примјеру почившаго Г. Волтеера“, узео је учешћа у представи, приказујући рибара. Он је са поносом истицао то своје глумовање, и у својој аутобиографији вели: „Ово је целом роду нашему познато да нитко од Сербаља до мене није се попео на театрално позоришче, пак да је на нашем сербском језику онако театрално представленије дјејствовао“.