Pisci i knjige IV

ПРВЕ СРПСКЕ ПРЕДСТАВЕ 5)

Жеља првог српског позоришног рецензента није остала неуслишана, пи представа Крешталице није била прва и последња представа српска. Вујић је продужио започети посао, за њим су дошли други, и око 1840 године српске позоришне дружине почињу представе не само по српским варошима у Угарској но иду и дају прве представе на нашем језику п у Србију иу Хрватску, у Крагујевац и у Загреб. И на пола века касније Срби долазе до два стална позоришта, у Новом Саду и у Београду.

Почетци српске позоришне уметности били су тешки и спори. Као и у свему, требало је започињати ни из чега, и требало је великих напора па да се нешто створи. Прве представе српске, она ђачка приказивања патриотскоморалне алегорије Емануила Козачинског, испитна приказивања у Вршцу, дилетантске представе у Пешти, — све је то било далеко, врло далеко, од позоришта у данашњем смислу речи. Али у тим људима добре воље, који су радили колико су знали и колико су могли, треба, глелати прве раднике на нашој народној и уметничкој култури. Они су својим покушајима доказали оно што нама изгледа тако просто, а што је онда примером требало доказати, на име: да у опште и може бити представа на српском језику. Они су својим са-

Писци и КЊИГЕ 5