Pisci i knjige IV

34 Писци И КЊИГЕ

временицима практично показали какво би изгледало српско позориште. И зато не треба заборављати те који су полагали темеље једној великој згради, згради народне уметности која. се још није довршила. И да бисмо били правичнији према самима себи, да се тешимо када гледамо докле су други срећнији народи дотерали у драми, није од штете видети одакле смо пошли и какве тешкоће требало је савлађивати. Поглед бачен на пут који је пређен даје снаге да се издржи на путу који се још има прећи.

После ове брзе слике напора и покушаја наших предака, израђене по ретким заосталим траговима, мени остаје само да уступим место нашим уметницима. Они ће у овом типском комаду нашег одличног комедиографа,: својом реалистичком игром, боље но пко показати колики смо напредак учинили у позоришној уметности, од доба када су брадати карловачки богословци изигравали Белону п Минерву, и када је стари „словено-сербски списатељ“ Јоаким Вујић са пештанским гимназистима „театр србски отворио“.

1 Тога вечера представљала се Покондирена Тиква Јована Ст. Поповића.