Pisci i knjige IV

4) - писци И ЕЊИГЕ

облагородити, вкус угладити и ум свој истиним светлим науке пресветити, ако жели да себи и роду од ползе буде“.

То схватање једне објективне и дидактичке поезије било ја заједничко целој групи песника школе „објективне лирике“ и „здравога разума“: И код Васе Живковића пма те суве дидактике, општих тема „о радости и жалости“, „о удатби“ и „помодарима“. Прве његове лирске песме опште су, безличне су, без акцента, и такве су да их је ма ко и ма када ма коме могао певати. Стихови су правилни и углађени, осећања пристојно осредња, речник обавезно и опште поетски, са белим голубовима. који гучу и љубе се, са зеленим шумама где је трава росна п где славуји певају у лугу, са бистрим потоком који жубори, са плавим љубичицама које миришу у ладу, п са бледим месецом без којега нема ниједне старинске „чуветвителне“ песме. Тон певања је немачка плачевна осетљивост, вертеровска расплаканост. И то је често лепо и глатко казивано, као у песми „Бубопевац, песми опште, неодређене туге осетљивих душа онога времена, која се тада на све стране уз харфу певала:

Ти плавиш зоро златна Твој сјајни блиста зрак; Сви срећни тебе славе, Ја љубим гроба мрак.