Pisci i knjige IV

62 писци и КЊИГЕ

сентименталним причама у роду Карловачкога Ђака. Реалистичка приповетка створила се у позитивној и трезвеној Србији, где је култ историзма много слабији, у нашој новој земљи и младоме друштву где традиције хватају само по површини душе народне. Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година, упоредо са политичким и социјалним идејама руских учитеља Чернишевскога п. Доброљубова, дошли су велики руски реалисти. Лаза Лазаревић почиње своју књижевну карперу превођењем Шта да се радиг. а Мплован Глишић ступа у јавност преводима Гогоља. Србија постаје земља српске реалистичке приповетке. Лаза Лазаревић и Јанко Веселиновић певају пдплу сеоске задруге у Мачви. Милован Глишић, Светолик Ранковић, Радоје Домановић описају живот Шумадије. Бранислав Нушић исмева паланку, а Илија Вукићевић слика малу варош, или борбе Срба п Арнаута на јужним границама. Сремац, у Ивковој Слави, пзносп весели живот старога Ниша. Борисав Станковић иде даље на југ, и, тако рећи проналази Врање, открива једну ризницу заношљиве сенсуалне поезије. И ако је Србија тако обилна приповедачима, ипак има читавих њених крајева који још нису опажани и песпричани: ту старо Браничево, које се знатно одваја од осталих крајева наших, ту Црна Река п Тимок,