Pisci i knjige IV
СТЕВАН ЛУКОВИЋ 95
Мутан је, тужан био дан. Мртва се јесен свали;
Ох, даждило је, даждило, Када се роди мали.
Суморно небо жалосно Облачје стило ћутом,
А хладни ветар шуштао По евелом лишћу жутом.
У недоглед се крилила Жалосна пустош рана,
Пред прозорима грактало Злослутих јато врана.
Осмех га није дочек, Но суза, да га прати; Ни пољубац му не даде Његова мртва мати.. Мутан је, тужан био дан, Мртва се јесен свали Ох, даждило је, даждило Када се роди мали!
И на сваком листу, сваки час, каква мутна, мрачна, песма, у којој неко мре, са дахом смрти која се једва. назире у тами. Тако је она Драма у ноћи, тде има само једно ближе одређење:
Ноћи! Ноћи! тамо плаче неко! А сва злокобна радња, сва драма која се десила у очараној гори где су виле целу ноћ
коло водиле, више се осећа но разуме у оном чудном рефрену: