Pisci i knjige IV
ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ #15
његовим последњим песмама. Они су, што је природно и неизбежно, примили форму његових стихова. Ракић је унео у српску књижевност једну стару строфу из песника Оредњег Века и из Обнове, врсту топаећ, коју су песници ХТХ века модернизовали, и дао њене типске обрасце:
Шума бокори цветног јоргована, И ноћ звездана трепери и жуди За бујну љубав свету Богом дана. Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована.
Као и други млађи, Г. Петковић се грчевито дочепао тога привлачнога обрасца, и обилно га употребљавао, и злоупотребљавао. У Ушонљеним Душаљма сваки час се сусреће са том формом. Књига почиње:
То је онај живот, где сам пао и ја Сб невиних даљина, са очима звезда И са сузом мојом, што несвесно сија, И жали, кб тица оборена гнезда.
То је онај живот, где сам пао и ја.
Таква је песма Престанак Јаве:
Долазе дани и ноћи без јаве,
И као сенка, без шума, нестају;
У сну, пролазом око моје главе Сви догађаји и стварност престају. Долазе дани и ноћи без јаве.
85