Pisci i knjige IV
МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 38
да реферише о црквеним пословима, он је стално имао додира са црквеним људима. Он их је знао добро и описивао их радо. Има цео један низ његових приповедака које описују тај свет, тако: Монаг Ђенадије, Отам Варнава, Отац Зарија, Највећи грех, ЉБогослов. Тако и еп Монат. Неке од тих приповедака, нарочито Монах Ђенадије, рађене су са особитом пажњом и љубављу, — и ако са неизбежним романтичним примесама —, са несумњивим познавањем калуђерског живота, и то не само у његовим спољним појавама, но и са познавањем душевнога живота калуђерског. И када се упореде те калуђерске приче, у којима је живот по фрушкогорским манастирима занимљиво описан, са Калуђером, романом Јована Оуботића, и Порушеним Идеалима Оветолика Ранковића, поређење не испада неповољно по Шапчанина.
Што није очекивати, сентиментални Милорад Шапчанин је био у неку руку претеча веселог Бранислава Нушића. Знатно пре Нушића он је почео са хумором сликати старо чиновништво српско, онакво какво је било још шездесетих година. У приповетци Двадесет Шесшт он са познавањем ствари, и симпатичним хумором описује прелазно доба у животу старога ошачасшвеног чинов-
нлшлива.
Писци и КЊИГЕ 8