Pisci i knjige IV
40 писци и КЊИГЕ
дала је српској књижевности један добар роман. Описујући сањала он је поклањао много, могло би се рећи: више пажње личностима поред којих се мали и млади Гргур развијао, које су на њега непосредно утицале, и у том сликању споредних личности и узгредних епизода, често од слабе везе са главном радњом, Шапчанин је заборављао свога јунака, остављао га на страну и у куту, и давао шарене и
лепе слике старинских типова и нарави. Оно |
што је најбоље у роману то су слике: старог
учитеља, читаоца Плутарха и Хајнриха Чокеа, |
једног од оних скромних радника који су полагали основе просвете и културе у Србији; професора Љубомира, „славјанског“ ентузпаста из доба пред 1848, ђака Људевита Штура, занесеног обожаваоца Јана Колара, који је својим ученицима уливао песничку веру у блиску победу велике Славије; тако је дат тип београдског занатлије мајстор-Јове, који чита Доситеја Обрадовића и сав живи у његовим разумним идејама и хуманом моралу; тако лицејац Милан, Жирондинац, који пева Марсељезу и сања о барикадама на Теравијама, и који оличава прве србијанске либерале; тако други лицејац, практични и грабљиви Илија, од распрострањене врсте старих реакционарских и династичких чиновника, који сем кариере, богатства и слепе послушности