Pisci i knjige IV

СТЕВАН СРЕМАЦ 63

практиканти, стари практиканти који долазе на чесму да својој кући воду носе, пи млади практиканти који долазе да се удварају служавкама; артиљеријски поднаредници са накривљеном качкетом, којима уштинуте кува-. рице набијају пуне порције с јелом на главу; путујући глумци који умеју дане проводити о танкој црној кави и који у случајима неуспеха трупе не устежу се да оставе кафеџији „наивку“ у залогу; лепо зачешљани, обилно помадом намазани и тамбури вешти бербери; адвокати буџаклије; одаџије свију могућих надлештава; војни бандисти: молери пијанице; амали Бошњаци, тестераши Банаћани, ашчије , Старо-Србијанци, механџије Цинцари, пандури, Црногорци; Цигани што продају пилиће и купине за старо одело; Швабе занатлије који од како се у Србији први пут опили „од тога, доба нису се отрезнили“; Чеси апотекари који када -говоре српски заплећу језиком, које „због тврдоће некојих сугласника, које због јевтине шумадијске ракије. Сремац воли да описује она прљава дуга дворишта у сиротињским квартовима београдским, где се сруче све народности и сви занати. Исто онако као што је | Јаков Игњатовић са уживањем сликао „пуртерске балове“, тако и Сремац слика београд'ске „кромпир-балове,“ на којима се при крају „касапи споречкају због дама са ковачима или