Pisci i knjige IV

СТЕВАН СРЕМАЦ 67

читатеља и чуветвителних читатељака; да би им уштедели потоке тако званих „суза жалосница“, које бп можда пролили при читању описа свих тих Герасових патња и мука.“ И наравно, када се тако јури за шалом и. комичним ефектима, не може се одолети иску' шењу да се смех постигне и лакрдијашким и вул' тарним средстима. Сасвим грубаје комика у Поп мири и“ Поп Спири како фрау-Габријела, губи своје „хозлице“. Сумњивога су укуса места овакве врсте : у Максиму „чича-Пера хатно пролази у шљивар, али неда гледа излазак сунца“, или у „Лимунацији“ на селџ, како се завршују политичке полемике међу женама: „тада, обично она „оклеветана“ скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница, украшава турниром, а на то скочи и она друга па то исто учини.“ | Свакако, код Сремца има врло много реа-“ Јашема, и његово дело чини пун утисак ствар| ног живота. Али он је тај живот видео врло једнострано, у његовим најнижим манифестацијама, и његово човечанство представљено је најнижим и најпримитивнијим типовима. И нашто нам јетолико потребно да знамо и Јову "Ватру, и Цветка Дивизијара, и Ику Силу, и Мицу звану Самицу, и Перку Пеглерку, и Верку Пуцерку, и Белку Трукерку, и Отевку Вешерку! Добро је и потребно да се и у књижевности виде 5%