Pisci i knjige VII

40 ПИСЦИ И КЊИГЕ

вр'јеме, бр јеме, мр'јемо, р'јека, ждр' јело, бл јед, слјеп, гнјездо, итд. што даје тврдо и непријатно нагомилавање сугласника, и чиме се потпуно одузима јужном наречју разлог благогласности. (Изговорити, на пример: блед и ждрјело!) Пример Јована Дучића нарочито је карактеристичан. Прва његова збирка, #1ј2сме, која је изишла у Мостару 1901, сва је написана јужним наречјем. 1908 Српска Књижевна Задруга је издала његове Песме, пренесене источним наречјем, али са још остатака јужнога. Али има песама у којима је остало помешано и јужно и источно, и то по свој прилици ради стиха. Тако на пример у песми У сумраку има бледи, река, аи бијела ; у песми Чекање: река, месечина, али и вријеме; у песми Моја погзија има: сено, снева, одело, али и нечистијем; у песми Крај мора: век, седи, и: веселијем и прије; у Далмацији: беше и крвавијем; у Дубровачком мадригалу: млетачком и прије; у песми Сапушници: вечно и несвесно, и својијем, и т. д. У последњим песмама, Дучић пише чисто источним наречјем, осетивши, као виртуоз у стиху, да се њиме лакше пише и може више рећи. И сам Алекса Шантић, који пише ванредним јекавским наречјем, каткада ради стиха послужи се и екавским облицима. Обратно оном што је предлагао Драгиша Станојевић, песници ће бити први који ће, у интересу стиха, усвојити источно наречје.

5) Источно наречје је екстансивно, оно има силу ствари уза зе, оно само собом по-