Pisci i knjige VII

58 ПИСЦИ И КЊИТЕ

народ српски“, али у Аустрији треба да се сједине „Далмација, Хрватска, Славонија и остала Србадија по Маџарској“. Са разних гледишта све те Даничићеве политичко-националне идеје могу се дискутовати, али његово мишљење, врло одсечно казано, карактеристично је по „Вукову партију“ и по стање српских духова у 1848. О - 3, ж бо

Издавању Вукове Преписке чињене су замерке. Ситничари и научни парчетари, они који не виде даље од слова и који „од дрвећа не виде шуму“, свом тежином своје слоновске учености и јалове „акрибије“ ба· цили су се да пабирче — у овим хиљадама страна штампаних најразличнијих рукописа! — грешчице у препису, омашке у тексту и местимичне нетачности у регистру. Они нису видели оно што је главно: да тих неколико хиљада писама откривају целу снажну личност Вука Караџића и обасјавају сав српски живот у првој половини ХЈХ века. Какав диван материјал је ту за потпуну биографију Караџићеву, у рукама историчара који уме да чита и који зна како се ти послови данас раде! Ни о једном српском писцу данас се не може тако потпуно и свестрано писати. За познавање прве половине нашега ХТХ века, за наше културне прилике и књижевне нарави, за интимну историју тога времена, за „васкрсавање интегралног живота“ те периоде, ми немамо многобројнијих, поузданијих и дра-