Pisci i knjige VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 59

са својом снахом, момче заустави коње па повиче:

„Помози бог, сестро !“

„Бог ти помогао!“ одговоре обадве женске у један мах.

„Где је дом старога јозе П....ћа2“ запита момче.

„Ово је!“ одговори Љуба, показивајући дом, пред којим је седила.

„Да ниси ти његова кћи Љуба 2“

„јесам“.

Момче скочи с кола, приђе к женскима, ухвати Љубу за руку и поведе је на страну једно два три корака.

После откопча свој прслук, извади из недара једву артију, из које измота један златан прстен.

„Познајеш ли ти ову бурмуг“

„Познајем“, — одговори девојка заруменивши се до ушију.

„Чија јер“

„во је бурма Милоша К....“

„Добро, ти си коју тражим“ — рече момче,

после тога приступи ближе девојци, па јој нешто на уво пришапне.

Девојка цикне, после се (7) уздркће, као да је грозница хвата, обадвема рукама стисне своје прси, а лице јој пребледи као у мртваца.

Њена снаха притрчи, да је прихвати, и запита шта јој] је.

„Иди, иди брзо... по јакова, нека дође са својом јабуком... још данас... али данас или никада |... “

Млада је чудно погледа.