Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

50 ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

као изван себе трчао је по своме двору, лупао се у. главу и викао: „Варе, Варе! поврати ми моје ле-

гионе!“--— Али, они су сви лежали у хладним шумама Германије. Август од жалости пусти браду да му расте. — Та је победа спасла Немцима њихову

народност и њихов језик. Да су међ њима остали Римљани, Немци би данас имали неки романски говор налик на француски. |

Ови ратови са Римљанима почетак су немачке цивилизације. Оружје и одело што су упљачкали видели су да је боље, они су их носили и кушали да их сами праве;- питомији обичаји дошли су неприметно и развијали се међу њима; око зидина, које су Римљани подигли, почели су правити своје куће, а таквих је било доста. Сам Друз, први римски војвода који је у Немачку дубље продро основао је Мајнц и још педесет градића. С њиме је дошла друга римска легија; она је долазила управо из Јерусалима. То беше она иста легија што је пратила Исуса Христа на Голготу; из те љегије војници делили су Христове хаљине под крстом. Они су премештени из топле Сирије у хладну Германију. Тамо су ишли и разоравали цветајуће државе и вароши, и распели на крст онога који је проповедао благост, љубав и милостињу; а овамо дошли су на север међ сурове народе и подизали оно што су на југу обарали. Зидали су градове, уводили законе и положили основ хришћанској вери У том истом легиону налазио се један речит човек по имену Кресценције, на кога су дејствовале Христове речи, он их је причао дивљачним Германима, они су их примали и почели се по њима владати. Гако мало помало буду приступни Христовој науци. _

" Кад је на југу Немања од малих жупанија силом стварао велику. краљевину, онда су се Немци дробили у мале области; било их је у неко време више од хиљаде. Још 1789 године беше 289 независних држава, а међу њима шездесет независних вароши, које су собом самостално и слободно управљале. Те све области пуних пет стотина година

РАНЕ Љеш ла