Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

ад, зоо

јуна Ћеловић_ БЕОГРАД |ишка Сејомсе. веосакАр ПРВИ ДЕО.

(У Хомбургу 1870. год.) 1

Ако желите чути за моје здравље, ја сам хвала богу — болестан. Данас је четврти лан како ме боли десна нога у чланку. Тако ме боли да не могу да ходим, с тога морам непрестано у соби седети, 2 то није лако за оне који се нису томе навикли или који су се од тога одвикли. — Дуго ми је време. Не смем да читам због очију, не смем да говорим због прсију, не смем да ђутим због хипокондрије! Сад не могу да ходим због ноге, а ходање и путовање беше једина моја лекарија која ми је добро чинила, то беше још једино моје задовољство и једини мој посао. Питао сам лане у Бечу доктора Ополцера: смем ли што год писати2 „Можете, вели, само о лаким стварима“ Он је ваљда мислио да ја обично пишем о тешком воде-

ничком камењу. Лако мислити и о лаким стварима треба човек да је лакомислен, а ја сам тешкомислен. Но кажите ми једну једину стварчицу о којој није тешко

писати. Мала трунка, коју сваки ветрић покреће,

може дуго да занима наше мисли, то је један комадић овога големог света. Из таквих делића састављена је наша земља и све што је на њој. Без таквих малих делића сунце би се угасило. Свака та трунка има дугачку своју историју; њене промене и догађаје нико не може знати ни описати. Према историји једне такве трунке историја римскога народа није ништа. — Свака капља воде износи чудеса пред очи које се у њу озбиљски загледају; она је пространа обитељ безбројних животиња, које се непрестано рађају и умиру. Њихов

1.