Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

16 = ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

рода, као што су бенгалски тигрови најсавршенији сој мачјега рода, као што је ерфуртски купус нај„савршенији сој свога рода: — то су такве главе да - им се сва Европа чуди. С особитим поштовањем сви народи спомињу њихово име, а они с особитим поносом гледе на друге народе. Све што је са стране нема у Енглеској и Француској цене ви уважавања. Они не носе хаљину која нијеу њиховој земљи изаткана, не читају књигу која није на њиховом језику написана. Као што је негда код старих Јелина реч варвар (што ће рећи: туђе, туђинац) _ била довољна да означи рђаву ствар или необразована човека, тако је исто данас у Енглеској и У Француској: варварско и туђе, то је код њих као и код старих Грка све једно; обе речи имају исто значање. У Паризу и Лондону за туђине и за туђу робу нема цене ни уважења. Мало има изузетака. Међу ове изузетке спадају: хаванске цигаре, талијански Гарибалди и франкфуртске кобасице.

Све добре књиге, што изађу код других народа, а све добре илоше што изађу код Енглеза и Француза, Немци одмах преведу. Французи нису још ни Шилера, првог немачког поету, превели на свој језик. Немци не умеју да пишу за Французе, а Французи пишу за читав свет. Њихова литература иде са париском модом. Гледао сам кад су у Паризу представљали Ш!илерову трагедију Марију Стуарт. Французи су зевали: никоме се није допала, и нигда се више није представљала. То је за њих био комад без живота. Они не броје да су били у позоришту, ако им нису на очи удариле сузе од жалости или од смеја. Њима је свеједно само нека су сузе: то је уживање, то су најплеменитије капље на свету, то је најдрагоценији бисер. Тај бисер можете из његове шкољке измамити или великом жалошћу или необичном радошћу — или црним луком. Човек је једина животиња која је по образу ни по подобију божјем створена, па и она једина, међ свима другим животињама, има способност да плаче. Да нема човека, овај свет не би знао шта је то плач; да

ара и аи и