Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

24 __љЉУБОМ_Р_П. НЕНАДОВИЋ

средњем веку. Њихове оштре досетљивости, као гром ударале су бесне и самовољне ритере: њихова исмевања била су јаснија него Езопове басне. Езоп је био роб, а дворске будале били су слободни људи. За њих и за великаше тога доба није било граница које закон повлачи и које се не смеју прекорачити. Њихове досетке биле су горке богатим и силним власницима. Они су се управљали по оној пословици: исмевај богате а сиромаху пружи милостињу. Њихове речи, које су често биле управљене и против простог народа, причале су се радо по свој земљи, и осим богатих племнћа нико се није на њихову горчину жалио. Не скамуче оно псето што гађаш него оно што погодиш. — Ове дворске будале већим делом биле су добричине; о њима могло се рећи да су то зли духови с добрим срцем. Они су свакоме голу истину бацали у очи. То је помагало људском напретку. Има много животиња што неће да се помичу напред ако их не бодеш. Неувијена истина покреће људе. Кад истину набелите, напумените и окитите, она је онда ружна као и права лаж. — Сви народи имају пословицу која вели: деца, лудаци и пијани говоре истину — Веће подсмевке од те пословице нису могли људи измислити на свој разум и на свој карактер. |

|,

Французи и Енглези не уче туђе језике; они су свет за себе. Ко хоће с њима посла да има мора научити њихов језик. „Пет година како сам овде =— пише неки Француз из неке немачке вароши и још нико не зна фоанцуски, да би се могао са мном разговарати!“ Он се не чуди себи да за толико година није научио немачки, него се чуди да цела варош њему за љубав није француски научила и проговорила. Енглези још мање уче туђе језике. Све што им треба имају на свом језику. У осталом они радо ћуге: могу проћи целу Европу да ништа не проговоре. Њихови новци знају све језике, они за њих свуда говоре. Многи Енглез

ага и угао ргљиљиг

с (4