Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

34 ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

- су велике равнице и мали брегови; на њима су живели различити народи. У то доба, већи део Угарске било је море, а тако исто, преко равница данашње западне Русије, Црно Море састављало се са Балтијским Морем. Кад се догодио неки јак земљотрес, те су каменити брегови, нарочито код Ђердапа и Босфора, испрепуцали, онда је та сва вода, кроз те пукотине истекла и покрила сву суву земљу што се зове Средиземно Море. Народи одатле, кад су видели да вода непрестано расте, бегали су у кавкаске планине, око Арарата. Без такве нужде нису они остављали своје топле пр ЈЕ. и селили се у ове хладне крајеве.

У исто време, или раније, или доцније, или никако, потопила је морска вода Атлантиду, тај велики остров у данашњем Атланском Океану, који је био већи од Европе, или је био мањи, или није никако ни био. Једини Платон споменуо га каоу неком поетском заносу. Са тога острова виделе су се обале Америке и Африке. На томе острову била је цивилизација већа него игде на свету међу тадашњим људима. Могло би се рећи, а могло би се и пером написати, да је та цивилизација била као што је данас у Европи. Са тога острова ишла је просвета полагано у Африку и Америку: јер у Мексици нађени су трагови цивилизације сасвим налик на оне у Египту; из једног су извора. Мора се пресељавају; где је год данас море ту је негда била сува земља, а где је год сува земља ту је било море. Тако дође суђен дан те и тај велики остров потоне, или се вода издигне те га поплави. Кад је тај остров и све просвећене народе на њему вода потопила, онда су и они народи у Америци, који нису били довољно учвршћени у просвети, наново подивљали, а споменици културе пропали и у шумама зарасли; једва им се сада трагови познају. — Толико о свему томе пишу књиге, које нико не чита; али о

ономе, о чему још смртна уста нису напоменула.

то је: да су се неколико стотина људи са тога просвећенога острова избавили, и, кад су допловили

РАИ а рова кесе