Plemeniti minerali i drago kamenje

ЕЛЕОЛИТ

Елеолит и нефелин припадају истој минералној врсти. Оба кристалишу хексагонално,. оба су исте тврдине (54—6), исте специфичне тежине (2,58—2,64) и истог хемиског састава (натриум алумо-силикат са калиумом и калциумом). Разлика је између елеолита и нефелина у старости, и по томе у извесним физичким особинама. Безбојни, бели, сиви, стакласти и провидни нефелин је састојак млађих еруптивних стена; зелени, црвени, жућкасто-мрки, мутни, масне сјајности елеолит је састојак неких старих еруптивних стена. Нефелин се никада не обрађује за наките, док се одабрани примерци елеолита увршћују у племените минерале.

Непровидност, масна сјајност и боја долазе елеолиту од разних микроскопски ситних инклузија, које су продукт распадања масе његове. Од ових инклузија може елеолит да добије и нарочити рефлекс светлости, који се на обло исеченој и углачаној површини његовој показује као мачије око код цимофана. Примерци елеолита са овом особином нису чести, и с тога су они који показују појав мачијег ока у потпуној лепоти врло цењени. У глачионицама обично се обрађују примерци зелене, врло ретко они црвене боје.

Разлика између цимофана и елеолита може се поставити на основу разлике у тврдини.

Норвешка, Урал (близу Мијаска), Гренланд и Сев. Америка су земље где се налази елеолит.