Plemeniti minerali i drago kamenje

194 САВА УРОШЕВИЋ

Бадакшан, западни предео Бајкалског Језера (река Слуђанка, Малаја Бистраја и др.) и Чила.

Стаклене имитације лазурита познају се по томе, што су специфички теже, што су шкољкастог прелома и по овоме стакласте сјајности, док је прелом лазурита нараван и таман. Ахат вештачки обојен сличан је лазуриту, али је веће тврдине и специфичне тежине. Плави азурит разликује се од лазурита, што је мање тврдине, веће спец. тежине (3,8) и раствара се у хлороводоничној киселини с пенушањем, без издвајања пачасте силиције.

ОПСИДИАН

Опсидиан је стакласто очврсла лава и према томе не долази у ред минерала него стена. У глачионицама је познат под разним именима: лава, црна стаклена лава, вулканско стакло, стаклени ахати т. д.

Општи карактери опсидиана подударају се с одговарајућим карактерима вештачког стакла. И опсидиан је аморфне масе, потпуно шкољкастог прелома и стакласте, кадшто стакласто-масне сјајности. Тврдина (5—55) и спец. тежина (2,3—2,5) су приближно исте као код обичног стакла. Опсидиан се налази у масама разне боје: црне, сиве, мрке, жуте, црвене, зелене, кадшто и плаве. Због затворене боје у дебљим плочицама није провидан.

Најчешћи је међу разнобојним вариететима црни опсидиан. Он се једини обрађује у глачионицама за наките, и то они примерци који имају једноставно црну боју и кадифасто-светлуцаву површину. Црвенкасто, сребрнасто-бело, зеленкасто-жуто, кадшто и златно-зелено светлуцање на тамној површини неких опсидиана, као и масна сјајност, долазе од многобројних гасних инклузија и чврстих честица, | које — ове последње — у аморфној маси представљају зачетке кристализације. Овакав опсидиан се више цени но обични.

У глачионицама се овај камен обрађује најчешће