Plemeniti minerali i drago kamenje

18 САВА УРОШЕВИЋ

Ако чврсто тело не лежи у ваздуху него у некој течности, на примеру води, онда ће његов индекс преламања у односу на воду бити друге, мање вредности, но у односу на оптички ређи ваздух. Ако би течност била исте боје које и чврсто тело, и ако би имала исти индекс преламања као и ово, онда се такво тело потопљено у тој течности не би видело. На пример, ако би једна коцка од бистрог стакла лежала у метилен-јодиду, чији је индекс преламања досипањем бензола изједначен с индексом преламања стакла, онда се потопљена коцка не би видела. Ово долази отуда, што светлост на граници стакла и течности не трпи никакве промене (ни одбијање, ни преламање), јер су обе средине исте оптичке густине. Овим оптичким појавом служе се јувелири да боље запазе сићушне поре, стране чврсте инклузије и пукотинице у једном драгом камену, јер док је маса камена, изједначена у индексу са течношћу, невидљива, дотле се стране инклузије и пукотине јасно виде, јер је њихова оптичка густина друкчија.

Гранични угао и тотална рефлексија. — Када светлост из ређе средине прелази у гушћу, на пример: из ваздуха у стакло, онда се зрак у стаклу прелама ка нормали. Обрнуто, када би светлост излазила из

Слика 2.