Plemeniti minerali i drago kamenje

56 САВА УРОШЕВИЋ

под именом пасте, биле су у великој употреби још у Староме Веку. И данас су оне, мгђу другима, често најбоље успеле имитације, јер се нарочите врсте стакла од којих се справљају, по својим спољашњим особинама, веома приближавају таквим особинама драгог камења. ј

За израду „вештачког драгог камења“ фабрикује се данас стаклени материал нарочитог хемиског састава. Таква безбојна стакла, исечена и углачана на исти начин као прави драги камен, показују у погледу бистрине и безбојности масе, у погледу индекса преламања, расипања светлости и велике сјаности скоро потпуну сличност с најбистријим диамантом. Друга, пак, вештачки обојена, имитују још с већим успехом најлепше рубине, сафире, смарагде, топазе и друго драго камење. Али, ако се успело фабриковати стакло, које се у поменутим физичким особинама веома приближава драгом камењу највеће вредности, ипак се у погледу тврдине код стакла није могла пестићи никаква промена. Она је и код „вештачког камења“ остала тврдина обичног стакла (тв. = 5), шта више, и нешто нижа од ове. Међутим, и поред тако ниске тврдине, оваква стакла могу се савршено углачати, само што такву политуру и оштрину ивица губе доста брзо у употреби. “Тврдина је, дакле, одличан карактер по коме се већина драгог камења може брзо разликовати од стаклених имитација. Да разликују једну пасту од правог драгог камена велике тврдине, јувелири се служе писаљком чији је врх од алуминиума. Када се оваквом писаљком превуче преко углачане стаклене површине, на њој ће остати сребрнаст траг од алуминиума; на површини правог драгог камена веће тврдине овакав се траг не показује. Стаклена маса од које се израђује „вештачко драго камење“ зове се страс (51та55). То је безбојно, лако топљиво оловно стакло. Место олова може доћи талиум, и онда се има талиумово стакло. У нека оловна стакла уноси се и извесна количина арсеника.