Podunavka Zemun

ЛИСТЋ ЗА ЗАВ4ВУ II ШУКУ.

335

иао мунд по пристаништу, и наеданпуп. пидимо са СВ110 етрана оио насг чамце, кои управителћи са веоиа участвугоћимг говоромг, еданЂ другогт> позивагоћи, оваП ужасг доставлаху.

ТЈаичгћ за допокннопћ кодљ Ж9ШВОТНШ1. Тужен-ћ за постоибиномг естБ Фанатическа чезнн за некадашнвимг милимт. пребшалигатемгНо опетт> она нје само на овоме ограничена, она св риспростире и на уживана и на сама заииманл, и тада е већа, кадт. све ово на човека дМствуе. Шго е панг већа противностБ првашн-ћгг са настоећимг, то се пре порађа тугованЉ. Сви лгоди ово неосећат, ерг се сви немогу тако лако побз'дпти и нису тако лако осеглБиви. Шуиадинацг, кои по већои чаети просто, са природомг тесно скучено живи, посве тежи за свого постовбину, кадг се одт> нћ и наћман-ћ удали; оиг непрестано чезне за икомг, и ако му е на страни млого бол^ћ, и неможе никако ово чезнен4 да угуши, већг сг дана на данг постае све лче, докг се наипосле у болестБ, у тугован^ за домовиномг непреобрати, па често и смртБ проузрокуе. Тужен-ћ за домовиномг естБ дакле духовно-чувствено сагласје, кое мало по мало обвлада целимг душевнимг животомг, и само гћло уничтожи. Као што кодг лгодш тако исто и кодг животина налазимо тугованћ за постоибиномг, кодг едне класе више, кодг друге пакг ман1Ј, и наИразговетнје то прим^ћчавамо кодг вишИ животиибски класа, као н. пр. кодг кона, маимуна, паса', »ачкји, голубова и т. д. Млоге животинћ а имено птице уваћене толико буду спопаднуте, да сву рану презру и тако угину. То се приписуе кодг неки самои сили навичал. Птица, кои е слободе лишена, после неколико дана, чезнећи за постонбиномг, угине; ова има ону исгу рану, кого е и у слободи имала, тако исто има до ста простора да се покреће, и опетг зато неиоже дуго да живи, ерг чезнл за слободомг, лугово и саучастнике, сг коима подг ведримг небомг узлеће, срце )о& изчупаго. Неки су ово доиста приметили. Зашто ређе преживе славуи, кадг се у поздно доба године, почемг су сс! већг двоили, него шштг зарана пре тога. Чезни за женкомг или мужакомг и гнБиздомг умртви Ш. Тако исто и све дропд-ћ брзо затворене угину. Маимунг, кадг е прилично одрастанг з т ваћенг, снужденг е непрестано, и ништа не еде докг наипосле не скаплЉ, а тако исто и кугуарг. Па шта е то друго пего тужен^ћ за постоИбиномг, да селеће се птице увекг у време сезенн обузете биваго ? Да ли се може само као какво тавно тиштен-ћ, као каковБш већјв или манмв природнБЈи нагонг, кои е чувству подел^ћнг, и заиста то се неда ни ЈнаИман-ћ одрећи. Кадг се прилично приближи време да птице изг едногг у другш пред^ћлг одлазе, тада и саме оне, кое су уваћене и у кавезу затворене узнемире се, и после тога времена дуже сасма невеселе; а кадг се пакг кодг насг псте птице поврате,

свака одлази у свое место и зна да свое мало гнБиздашце нађе, или ако е ово случаино временомг порушено или другомг каквомг незгодомг уништено, начине ново и то у близости пређе бнвшегг, као што и самкш новмв нараштаВ, кадг до|)е у стан^ћ да се може расплодити, око свогг негдашн^ћгг обБ1талишта себи пребкшалиште тражи и справлн. Рода се увекг повраћа у свое старо гнбиздо , и з г исто млого година проживи и кадг угине, населе исто н4гови потомци, кое населен^ћ више година трае. Тако исто бкша и са рибама. У време икренл враћаго се увекг на место гди су се родиле, и то онимг истимг путемг коимг су изг потока у реку а изг реке у море отишле. Оне не могу све да остану (а нарочито веће) у потоку, што шмг е просторг мални, већг се разилазе на све стране у белнИ светг, али сећан^ћ за постоИбиномг никада неизчезава. Колика е а нарочито кодг наши домаћи животшш лгобовБ за постоибиномг, за участнике, па и за саме лгоде, кои су ш обкружавали, имамо неколико примЂра, кои насг у удивленћ поставлнго. Пси и мачке, кадг ш и у затворену врећу или у ноћв на колима на неколико мила одг куће однесемо, после неколико дана или недела поврате се. Решерг прича о едпомг магарцу, кои е изг Африке преко Гибрадтара у ШпанЈго пренешенг, да е после неколико дана, чимг е улу410 нрилику како ће измаћи, нагао да преко Гибралтара у Африку преплива. Како се човекг лк>бовјго и тежнБомг за постоибиномг голубова ползуе, доста е познато, и тога ради нетреба да се повраћамо на Ноево време. Они голубови, кои писма носе изг Енглезске у Шпанпо, кадг су едномг кг постоибини се управили, неможе ш ни гладБ, ни жеђБ, ни уморг одг предузетогг одвратити, тако да често веома усилавагоћи се, одма чимг приспе на опред^ћлено место, скаплго. — бдну корннчу, кого су кодг острова Асценсшна уватили и кошИ су на трбушнои кори означили иека писмена и знаке, баце изг лађе кадг су у бритскш каналг дошли, Јпочемг су се болли да не цркне, и после две годпне исту ту означену корначу иађу опетг на АсценсЈону. Она е толикш путг прешла докг е у свого постоибину дошла. Како иаша домаћа животина, кадг се изг свое постоибине удали, у новоме предћлу г , башг и ако ши е тамо млого бол^ћ, опетг е снуждена и невесела, ништа нееде и гледа како бм се ма на кои начинг у свого постоибину повратила, како се често са наиобилше паше повраћаго у празне штале, како конби кадг се у постоибину враћаго много брже иду. Има врло много прим&ра, изг кои ћемо такође врло велику лгооовб за постоибиномг а не нкш природнмв нагонг или безсвестпо уииилн-ћ. и трагшћ кг достижешо ц-ћли увидити, али изг већг наведеногг бмће одг прилике задоста и изв^ћстно, да животинБСка душа сасвимг лгодма подобиу уображена силу има, ерг се онако исто показуе као и кодг лгодШ. Тако исто прошва

изг чувства чезнеиа за постоИбиномг кодг животшш нкаЈ сила опоминанл а тако исто могућностБ разликована и сравнБивана негда бмвшегг са саданБимг. — д. с«.

Пркице. — Отацг и мати запрети своме маломг сину и девоИчици, да за асталомг никадг нишга не ишту сами, ио да чекаго, докг имг се даде. Кадг е еданпутг бмло на ручку више гостш, дечко не добивши дуго ништа за ело узме на врг ножа соли, на кое га запнтаго, шта ће сг нбомђ, а онг одговори, хоћу да поеолимг месо, кое ће те ми дати. Девоичица пакг кошИ су изг сваке, само не изг едне чите дали по нешто, узме ножг и почне редомг указивати на чише, говорећи: одг ове самк чин1е добила и тако редомг до оне, изг кое 10В иишта дали нису. Ову чишго прећути и на пнтан& едногг госта: а изг ове, одговори она: изг ове нисамк 1оштг добила ништа. — Тестаментг Раблеа: немамг ништа, млого самБ дужанг, а оно друго оставламг сиротинБИ. — бдногг младогг принца воспитавали су н ^ћгови учителБИ врло рђаво, ласкагоћи млого н^ћговои суети и попуштагоћи у свачему н^ћговомг самоволБству тако, да му е све по ћуди ишло п ништа ше могао научити. Кадг су запитали н^ћговогг шталмаистера одкудг е то, да е принцг наибол-ћ одг свега у ншенго се изв^ћшбао, оваЛ одговори, зато, шго му конби ласкали нису. — У Вашипгтону убш е еданг енглезскШ лордг у п'шнству нзг пушке келнера оне гостјонице, у ко10и е оиг обитавао. Уплашенг госпоничарг дотрчи као безг душе: „господине знате ли вм, шта сте урадили, вм сте убилн мога келнера!" „Е па добро! 14 викне И1анна лордЂ, „а вм ми га ставите у рачунг!" — Прославлћнни енглезск1а дипломатЂ Фоксђ ручао е за време свога бавленн у Паризу кодђ граФа С. - - После ручка оде газда сђ гостомг своимг у едну салу, у којои беше и една прекрасна мапа целога света. ФранцузскЈВ граФг показивагоћи прстомг на Енглезску, запита Фокса: „Кажите ми, како е то могуће да оваИ тако малнВ островг влада надг иоловиномг света?"— „0!" одговори Фоксг, „ово е само нашг квартирг за конакг, светг —- то е права Еиглезска!"

Зачинци. * УченостБ 6 б 1 се могла сравнити сг каквимг дрветомг, кое млоги незвани тресу, други се одважно на н^ћга попну, но уморни на првимг гранама остану; опетг други — нкимало пзбран1и свогђ стол^ћт — до вршка се попну, гди онаЛ редкји плодг, безсмрие, сазрева. 4,1 Добродћтелна жена већЂ постае на землки анђелЂ, ако опора нападанн и неправедне укоре свогг суровогЂ мужа сђ достоннствомг и благомђ наравно сносити ум^е.