Pogled u život

НИШТА НЕ ПОСТАЈЕ ИЗ НИЧЕГА 25

даном све више обогаћује новим једињењима, човековим творевинама. Нове сировине наука даје индустрији, нове лекове медицини. Што је човек то постигао има да захвали хемиској вештини живих бића. Јер човек се упутио тим плодним правцем пошавши за примером што му га је дала природа. Видевши да биљка из воде и угљена гради шећер, човек је помислио да би и његова наука то могла постићи. И није се преварио. На путу вештачке синтезе човек је у многоме отишао даље и од саме природе, иако није још у свему успео да јој конкурише, да се са њом такмичи. Да бисмо добили хранљиве материје које биљка изграђује из ваздуха и земаљских сокова морамо се још: обраћати самој индустрији живота, јер наша техника није у стању дати у својим фабрикама и радионицама оно што производи једна осунчана њива. Али није немогуће да ће једнога дан наука, помоћу сложених справа и машина у рукама вештака, моћи учинити оно исто што и један зелен лист. А то је да изврши синтезу хранљивих састојака које даје биљни свет. Тада ће се човечанство еманциповати од ћудљивости годишњих доба и метеоролошких појава. Заиста, има нечега понижавајућег по људски дух да наш опстанак и благостање зависе од тога да ли ће с неба пасти више или мање воде, да ли ће сунце јаче или слабије сијати. А то све зато што и поред све наше науке не умемо да повежемо неколико хемиских елемената у хранљиве састојке као што то чини зелено зрнце хлорофила у листу пшенице или кукуруза. Када се има на уму да сам скроб даје чове-

чанству више од половине калорија потребних његову опстанку, већ и добивање вештачким путем

и у економичним условима бар неких састојака наше хране, било би велика добит по човекову исхрану, која је највећа брига целог људског рода.