Pogled u život

МТ. НЕРАЗОРЉИВОСТ ЕНЕРГИЈЕ

У савременој физици нестаје преграда која је делила појмове материје и енергије. Материја је електрична по своме саставу. Али, и у физици и нарочито у биологији намеће се издвајање та два појма узетих као посебне стварности и, тако да се може говорити о неразорљивости енергије како у физичким тако и у биолошким појавама. Она само мења облик, али у количини остаје непромењена, то јест ништа се у тим преображајима не губи нити добива. То је принцип неразорљивости или консервисања енергије, који стоји упоредо са истим принципом примењеним на материју. Например, када се у парној машини топлота претвара у рад, тада се из нестале количине топлоте увек добива иста количина рада. Јединица којом се мери топлота зове се калорија. То је потребна количина топлоте да се један килограм воде загреје за један степен. Јединица за мерење механичког рада јесте килограм-метар. То је рад претстављен дизањем једног килограма на висину од једног метра. При претварању топлоте у механички рад утврђено је да се оно врши у односу 1:427. То значи да се нестајањем једне калорије добива 427 килограм-метара рада. Исто тако сви остали облици енергије претварају се једни у друге увек у сталном односу. Тај закон неразорљивости енергије важи и за животне појаве. У нашем телу се збивају многе промене енергије, она прелази из једног облика у други, али