Policija

| |Број Т.и 8.

УЛОГА БРАНИОЦА У ПРЕТХОДНОЈ ИСТРАЗИ

Министарство Правде, актом од 23. децембра 1919, Бр. 27113. поставило је Касационом Суду ово правно питање: да протумачи чл, 153. одељ. И. Устава и да своје мишљење о томе:

!. од којега тренутка у претходној истрази може окривљени имати браниона ако хоће, и

2, које и какве радње може бранилац у претходној истрази. чинити и предузимати у име и за рачун окривљенога, | | Одговор Касационог Суда, односно његове опште седнице (сва три одељења — 15 судија). од 27. децембра 1919. Бр. 5901, гласи овако: Б

„У шоку истрате окривљени, ако хоће, може имата браниоца од тренушка, кад је угет на кривични испшт, и брани= лац ипид се права одбране тиче има иста овлашћења која за= кони бају окривљеноме,“ !

го, одина УП.

Мотиви Касационог Суда су исцрпнији. Они ОУ изложени у овој одлуци, и гласе: “

„Установа браниоца има своје основе у чињеници, што окривљени од својих права одбране често није у стању да учини правилну употребу, било што му она нису у свему позната, било што није начисто с тим, како да се користи тим својим правима. То треба имати у виду и за разумевање прописа чл, 153. Устава садашњег, где се каже; „у свима зло· чинима оптужени мора имати браниоца од како се под суд стави“, и „окривљени може, ако хоће, имати браниоца и у претходној истрави у свима кривичним делима.

Под „претходном истрагом“ овде се разуме кривично правно поступање све до предаје суду, који би имао да учини извирај на главном претресу.

Од ове истраге уз зете у шпрем смислу, треба разликовати ону претхеодну истрагу, којом се иде на то, да се пре свега изнесу сви моменти учињеног кривичног дела, као и да се утврде сви трагови и прикупе све чињенице, које могу водити прона аску учиниоца тога дела, како би се истрага управила специјално према томе учиниоцу.

Природно је, да у овој првој фази истраге не може бити говора о каквој улози браниоца, пошто још нема ни окривљенога.

„Полиција“ 1