Policija
— 422 —
други, на супротном крају, маљем набијају колац у његово тело. (Види слику). За тим усправе колац и оставе на њему тело да стоји три дана. Осуђеник живи на коцу обично осам до девет сати, а некад и дуже. ја сам лично био присутан једном таквом извршењу казне. Чуо сам ударце маљем и страшну дреку мученог јадника, али кад је колац прошао кроз његово тело, он је престао да се дере, и ако је живео још неколико сати после тога. Нисам могао, од светине, да приђем ближе, да га видим пре нег што је колац био усправљен.“: Манди је на неколико места видео људе набијене на колац. 17. маја видео је у Папазли или Папазли-Ћој, испред Фили"попоља, лешеве од два човека, које су јели. пси, и од којих беху остале само кости. „Они су били ухваћени у планини пре шест дана, где су отимали и убијали, па су живи набијени на колац, и по том бачени псима да их једу.“• — Скоро идентичне описе набијања на колац имамо и из прве половине ХЕТХ. века, један из Херцеговине а други из Бугарске. Турци су у Бугарској „набијали људе на колац на раскршћима изван градова. Кривца би оборили на земљу, а позади би му маљем набили оштар колац, докле не прође грбњачу. После би колац усправили и набили у земљу. Бедник набијени на колац понекад би, ако се деси да му колац не закачи дроб, живео и по читаву недељу дана. Било је строго забрањено да му ко Тод даде воде, за коју би несрећник, пиштећи, молио.““
Тако је изгледала ова страховита, можда најужаснија смртна казна, коју је могао човек измислити
х
Кад смо већ били тако несрећни да нам се за прошлост вежу овакве грозоте, онда смо дужни да их, макар и као на_ метнути део своје историје, познамо до краја. Због тога ћемо рећи о набијању на колац још коју реч.
Набијање на колац је врло стара казна. На старим асирским споменицима виде јој се слике врло јасно и врло често.“
: Тће Ттауејз ој Рејег Митаду !п Ешгора апа Азја уој. И аве 60. Сатвбпдаге 1907.
» Кпдет, стр. 55.
8 Г. С. Раковски, Горски Пњтникљ, Н. Сад 1857, стр. 275; М. Ојисјеућс, Метоал за Вајкапа. Загајеуо 1910, стр. 17.
4 ]. О. Егалеп, Тће ДОојдеп Воџгћ, Рап ПЕ Тве душ вод. Еопдоп 1 стр. 114.