Policija

— 428 —

"о њему дела достојна једнога тигра. Он је за кратке своје владе од шест година (1455.—1462.) потукао на „20.000 људи најсвирепијим казнама, које људска уобразиља може. да пронађе“. Један француски писац износи страховита факта о његовој тиранији. Он је једном посекао 500 бојара, други пут је бацио

· у ватру 400 трансилванских мисионара, затим набио на колац 500 Цигана и тако даље. Користећи се једним његовим одсуством становници Трговишта преклињали су султана за интервенцију противу његове тираније. Извештен о томе, он је, изненада, баш на Ускрс, дојурио у Трговиште и око зидова градских набио на колац 300 становника, а њихове жене и децу отерао на рад око зидања једнога града. Кад су му једном дошли турски посланици, у име султаново, на преговоре, он их је

· нагонио да скину турбан и да га тако поздраве. Пошто они то

( одбише, он им закова турбане. за главу. У једноме походу противу Турака он упаде у Бугарску, опустоши је и одведе на

· 25.000 заробљеника: људи, жена и деце, и све их наби на коље на једној пространој равници, која се зове Прелат.“ Број погубљених овом приликом изгледа да је нешто претеран. Један га румунски историк своди на 20.000. Но свели га и на половину. он је довољан да покаже страховите размере употребе ове казне у Румунији и да оправда зверску репутацију и надимак, _који је овај владалац оставио у румунској историји. У том погледу нису много бољи били ни други румунски владаоци. Стефан Велики господар Молдавије (1457.—1504.) зароби у једноме боју Карсика, сина татарског кана. Кад канови посланици дођоше Стефану да моле за Карсиково ослобођење, он, у место одговора, нареди да се Карсику, у њиховом присуству одсече глава, а њих наби на колац, сем једнога, коме одсече нос и уши.

Јуна 1920. Београд. Тих. Р. Ђорђевић.

+ А. 0. Хеперој, Шејоке дез' Коштапз е! де Та Расје Тгајапе. Рап5 1896., уо! 1 стр. 267. Е

> Е. Керпацћ, Низгоке рон апе ег зосјаје дез Рипстрашкев Рапићеппез. · Рапз 1855, стр. 46—47.

8 р. Опеш, Јола Котапе, Виситевн 1909., стр. МЕ

ББ Берпаи, Назголте роша. е, стр 47. |