Policija

= 100о

без цилиндра, а висина собе је толика, да се човек не може исправити, скупљају око себе на периферији вароши масу криминалних типова. Треба отићи око поноћи у ту фамозну улицу па погледати типове који се скупљају око тих бедних створења, која требају да им за 20—30 дин. пруже љубав у сасвим пијаном стању — способне на свако казнимо дело...... Ако се отворе јавне радње, онда се, како би то рекла санитетска полиција, проститутке стављају на милост и немилост сопстве-

вика радњи, јер не могу да узму целу зараду од бедне трго- |

вине са својим телом, док овако плаћају свега по 5 дин. дневно "за стан, како је то прописано.

Да, тако је, али — на папиру. Која је то проститутка "која плаћа 5 дин. за свој стан Има ли која да плаћа испод 30 дин. Зар није боље да и ми имамо оно што има Загреб Сарајево и др. наше вароши2 Зар проститутке не би тако имале удобнији живот и стан који би одговарао хигијенским условима2 На овај начин све би проститутке подлежале јачем санитетском надзору, полиција би имала увек пред очима оне који ту долазе и Београд не би био подсмех странаца. Поред овога, отварањем модерних јавних радњи много и много наших девојака сачувало би се од овог несретног заната, јер неби хтеле да су у „јавној кући“. Зар нам за ово није доказ и то, што су пре рата у радњама ове врсте биле скоро искључиво Немице и Маџарице, а никако наше. А ако су и биле, биле су у врло малом броју. Али као најглавније је то, што би се Београд отресао оног чуда, као што је Орловска улица, где се стално налазе коцкари као што су „Пеклесу“ „Раца“ „Пикавац“ и остали још гори........ “

Други је реферат кварта врачарског и гласи: ,.... До рата у Београду је, на Дунаву, постојало неколико. ну радњи, које су за време бомбардовања порушене. Кварту је непознато, да ли је се ко по реокупацији обраћао за дозволу да такву радњу у Београду отвори, и ако јесте, зашто то није · дозвољено, али му је познато, да управа амбуланте за кожне болести стоји на гледишту, да такве радње у Београду не треб ја отварати, Али је дозволила, да у Орловску улицу, у осам станова буде смештено по четири јавне женске, тако, да су ти станови постали праве јавне радње, у које преко цела ноћи долази публика, како из најнижих слојева, тако и из трговач-

Х