Policija

— 1938 —

"тружам руку и енергичну сарадњу на остварењу истакнуте замисли. :

Други узрок, и много важнија сметња остварењу ове идеје — по моме мишљењу, — биће извесан број самог полициског чиновништва.

Ми данас у нашој струци имамо и људе (молим да се "погрешно не разумемо) који никада ни сањали нису да ће икада бити државни чиновници.

Па како су ови људи ушли у државну службу и полицисеку струку2!.

Својим радом2 — Не, јер никада и нису били чиновници.

Својим моралним особинама 2 — Не, јер имамо доста примера који обратно говоре.

Својом културом и интелигенцијом — Не јер их је велики број полуписмених. |

Па како онда добише положаје у овој најважнијој струци = Прост одговор: Њих су са улице увели у струку партиски људи. Питање је, хоће ли ти људи, — којих на жалост садау струци има доста, — икада ући у удружење. Моје је мишљење да неће ући, јер одлика је ових људи да избегавају друштво културно и интелектуално јачих људи, и они су блажени само У својој средини; ти људи никада неће престати да служе партијским људима, да им буду скутоноше, да им дошаптавају шта се ради 5) канцеларијама ит. сл, а зашто би и одустали кад искуство сведочи, да су Малев квалификације за сада. најјаче.

Пред овом се тешкоћом не сме застати; удружење се мора створити па ма број чланова био и врло мали. Ви, стари службеници, та ви врло добро знате шта значи за једног савесног старешину надлештва ако му је само практикант партизан. Свакојако сте у дугогодишњем службовању имали прилика, да вам се какво врло важно ислеђење осујети само зато, што је практикант, партизан, ток истраге саопштио којој јачој партиској личности која га у служби нарочито и одржава, и пре ће старешина одлетети него што ће практиканта заболети глава.

Колико мука мора имати начелник срески ако су му писари партизани, а колико тек мука и неприлика начелник окр. ако су му ср. начелници партизани!

Будући да све ово иде само на штету службе, и како