Policija

— 179 —

Чл. 22. Зак. о радњама прописао је, да се радње, при "чијем се упражњавању морају имати у виду обзири јавне без"бедности, здравља и морала, или интересе земаљске трговине, регулишу нарочитим специјалним законима. У колико ти специјални закони не би постојали, надлежни Министар пропи«саће још и нарочите услове.

Из овог прописа види се да баш општи закон о радњама упућује на специјалне законе као једино меродавне за ове радње.

Кад наведени обзири стварају изузетак од осталих радњи и због тога се заводи специјално регулисавање, — значи: да «се код таквих радњи мора нарочито гледати на то, да ли оне

устројством и радом одговарају тим прописима специјајалних

закона. У случају повреде истих и казна се мора узети она, жоју диктују ти важни обзири а која је изнесена у специјалним "законима, а никако не она из општег закона. Иначе, какав би "био смисао тих специјалних закона, кад би се они могли тако хобилазитиг

Важан готово пресудан доказ за наше тврђење налазимо и у томе факту: да је чл. 154. т. |. Зак. о рад. заиста поти«снуо 5. 22 мех. уредбе — зашто би онда Министарство сада правилником појачавао у механској уредби баш одредбу по тој жривициг

Општи се Закон примењује само онда, кад специјални не постоји. Или, пак, кад специјални закон није предвидео ни фегулисао сузбијање саме те противправне радње зв коју се жазна изриче.

Најзад у случају сукоба специјалног и општег закома, Жасациони Суд у начелној одлуци опште седнице од 24-ЈУ 1904. г. Бр. 3366. расправио је, да је меродаван једино специјалан закон.

Од примене закона зависи и надлежност инстанције за разматрање.

54

Чл. 31. правилника регулише радјокиоеЕ за извиђање и кажњавање.

По свима кривицама из овог правилника (УБр. 30817), изузимајући казне из ТБр. 5. напомене у ТБр: 62. таксене "тарифе, наведени пропис огласио је полициске власти за над-