Policijski glasnik

№0Ј

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

139

ириметио. а које може да буде од неоцењиве вредности за проналазак самих кривица. Нарочиту улогу има помагач гостионичких лопова, који се увлачи у собу гостионичку онда, када у њу путник још није ушао, или када овај већ спава. Ако такав помагач буде примећеп, он се на стављена питања брзо уме да довије ваводећи, да је тамо позван и издвајајући се за обућара, берберина, кројача и т. д. Ако дотични. који га је приметио, буде са његовим одговором задовољен и умири се, онда се овај помагач мирно и лагано одатле удали, пошто се претходно код дотичнога путника, извини. Иадне ли пак на њ' сумња и назове ли се његов поступак „дрскошћу, безобразлуком« и т. д., онда се такав помагач обично опет довија, те изађе у ходник вичући: „Чујете, ово није она соба. у коју сам упућен, па за то ми реците, у који број да идем!« Ако је пак неко лице, за које се поуздано знаде у којој ће гостионици одсести (одређено да буде покрађено) онда обично и помагач одседа у тој гостионици и гледа, да на сваки начин добије собу на истом боју и у близини тога лица. На тај начин не само да може одатле све што му је нужно расматрати, но шта више може према потреби лакше и у собу дотичног ући, на на начин, који је напред поменут. Много је теже и разноврсније делање помоћника кесарошевог по улицама и на вашарима. Он у таким приликама мора вештачки да изазове какву грају, било да људе на нешто необичнога упозори, или сам да буде предмет њихове иажње. Он се учини као да му је позлило, претвара се као да је пијан, сулудаст или луд, шта више представља им као да је изненада покрађен, или запедене ма с' ким какву кавгу. Пође ли му за. руком, да начини грају, или да се свет око њега скупи, оида је у таким приликама лако красти, и на сваки начин много лакше, но у другим околностима. Исто тако задржава помагач онога, који је одређен да се покрада, прича му штогод, показује му нешто, упозорује га на какву опасност, даје му што и т. д. — Деси ли се пак да на лопова пази неко трећи н. пр. какво званично лице, пратиоци дотичног лица коме се крађа хоће да изврши, или ко други из публике, онда се помагач на све могуће начине труди, „да се огради« т. ј. да пажњу таквих лица отсграни, или сам да се тако претвара, да лопов буде потпуно осигуран у извршењу свога посла У таким приликама оваки се помагачи често служе и овим одиста врло вештим сретством: т. ј. они се почну на дотичном месту разбацивати и рукама и ногама тако, да у такој позитури изгледају много или бар дупло шири, него што су у самој ствари. Таким својим поступком одстране они пажњу номенутих лица од самога лопова, и овај врши онда свој посао сигурно и неопажено. Нарочито вештина помагачева састоји се у томе, да се дочепа онога, што је лопов од некога украо. То бива наравно на веома различите начине: или се он на уговорен начин догура до лопова, те му овај оно што је украо тутне у џеп; или лоиов испусти украђено на земљу, па то помагач пажљиво и неопажеио дигне н т. д. Шта сва помагачи у таким приликама чине, и какве мајсторије употребљавају, видеће се из ових веома интересних маЈзиФетлука њихових: Помагач забоде на самом врху своје ципеле оштру иглу. Кад његов другар — лопов — испусти украђени новчаник, он онда исти набоде на ту оштру иглу и савијајући колено, дигне га до испод свога огртача, па га онда лако руком зграби и сакрије, не морајући се сагибати, што кад би учинио, можда би на њ' каква сумња пала. Једном је опет једна помагачица стојећки и брзо изула једну своју ципелу, и како је била босонога, дочепа голим прстима новчаник, што га лопов беше исиустио. За тим подиже ту ногу до испод сукње, где се налазио један повећи џеп ипомоћу дигнуте ноге спусти у њ' на највештији начин украђени новчаник, па онда ту ногу опет опружи и стојећки, али веома брзо опет ципелу навуче тако, да ништа рукама радила није, нити се је сагибала, те је према томе наравно и њена радња неопажена остала. Још вештије је у томе послу поступила једна врло млада девојка, Она имађаше до душе на ногама широке чарапе, али ове беху на прстима тако јако исечене, да су јој прсти били са свим слободни. Помоћу њих беше она шчепала новчаник, кога је прави лопов намерно испустио био. За тим је вешто

и неопажено тај новчаник помоћу прстију угурала у чарапу. Чим је у томе успела, она се је онда полако удаљавала од тога места, и чим јој се згодна прилика указала, она, је украђени новчаник из чарапе извадила и са њим умакла. Прави лопов беше одавно под сумњом да по варошима краде, и више је пута због тога био и ухапшен ; али се дуго времена ништа иротиву њега није. могло доказати, јер се оно што је украо, иикада у њега није могло наћи. Узрок томе био је тај, што је тај прави лопов увек долазио на вашар са свим са супротне стране од речене његове помагачице, те и ако је на њ' сумња пала, да је покрађу извршио, та његова помагачица беше већ одавна са покра^ом на наиред поменути начин умакла, а он остао тако оправдан, јер се код њега ништа од покрађе није могло наћи. Али поред свега тога и лопов, а и та његова помагачица падоше најзад у клопку. Један веома извежбани жандарм, који је тога лопова често на вашару виђао, упне се из све своје снаге да пази, ко се обично у близини његовој (тога лопова) налази. После подужег мотрења, опази он да та девојка никако не испушта из очију онога осумњиченога, и да му се све више и више приближује. Најзад примети он како лопов поред себе испушта украђени новчаник и како га и на које начин та Девојка одиоси, те му је онда ствар била потпуно јасна и он затим учини оно, што је морао да учини и што му је дужност његова налагала. Готово тако исто поступају и помагачи оних лопова, који крађу врше по дућанима. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

АРХИВА

(свРШЕТАк) № 7.545 17/Х1 97. г. Суд општине Јагодинске 783 10/ХЈ шаље суду 37 динара наплаћених од Миливоја Савића, опанчара за његовог повериоца Марка Петровића, колара овдаш. С№ 453/97. Ова акта када се здруже са предметом предају се депозитном одељку суда, јер се новац налази уведен у депозитнику ради предаје повериоцу на депозитну књигу и у протоколу решења треба развести: 18/Х1 97. акта предата депозитору — или депозитном оделењу (како где). Из ово неколико забележака, може се доста јасно видети, како и на који начин треба водити деловодни протокол, ако се хоће да постигне ред и тачност. Сад о регистру. У регистар се понова уводе, сви они предмети, који су прошли кроз деловодник, но тако, да у регистру сваки без разлике предмет има отворену своју партију. Спорови се заводе на обе парничне стране. Кривице на оптуженог. Масе на лице чија је маса и то кад се маса образује. Остали предмети т&ко, како ће се одма у време ма какве појаве за тражбу предмет одма моћи наћи, т. ј. треба завести акт у регистар на сам предмет о коме је реч. На пример. Има да се саопшти какав страни акт коме, онда се у регистар заводи на име онога, коме се шта има саопштити и не на оно надлештво, које тражи саопштење. Начелник срески тражи, да се кулуком оправи друм који води од Остружнице до Умке. Акт се неће заводити на „Начелник срески« или како другче но на »Друм Остружница — Умка да се оправи наређује начелник среза посавског". Начелник срески тражи да му се поднесе извештај о храни у општинским кошевима. Акт ће се завести на.»рана у општинским кошевима«. Међу тим ако је тражен извештај о исправности самих општинских кошева, онда се заводи »Кошеви општински у каквом су стању пита начелник срески®. Тако, ако је тражен извештај о школи заводи се на »школа« и т. д. Дакле све што пред суд долази у регистар се уводи на предмет. Прва нумера партије у регистру зове се РЈ\» т. ј. регистрова нумера, све доцније нумере које по тој партији долазе