Policijski glasnik

ВРОЛ 13

полицшски ГЛАСНИК

97

„трговац" не зна се. Ал' што се поуздаио зиа то је, да оп п сада где год радп сној »занат", а чпм пашари настану, он ће га тако развити, да ће власти с п.име имати пуне руке носла. ('ељаци п трговци пека добро од п.ега чувају своје кесе. Да би га могли позпати, мп смо му ево п слику донели. — Родом је из Крушевца. Жика Ваник — Адекси! „Крагујевчанин", лопов. — Зар брилијанти ? — Правн. Светле се ко сунце! — Па, понудн каквоме господипу, то само могу господа платптп. Такоје говорпо Коста „самсар" псноме човеку, којп му је показивао једну кутију, у којој беху неколнко ко.мада прстења. Тај трговац беше овај ЗКнка, а прстеп.е, разуме се, да ј(; било лажно. }Кикаје 11репреде11 лонон п коцкар. Родом је пз Крагујевца, па га за то и зову »Крагујевчанином (( . До сада је два пута судскп осу}јиван. П[)ви пут 1887. год. па годнну дана затвора, а други пут 1889. г. па осам годипа робије. Оба пута због опаспих крађа. Од како је осуду издрзкао живи у унутраппБОСги п то махом у Крагујевцу. Прошле годипе у Децембру месецу, дошао је био у Београд. Тада је нудио на продају оно »брилијантско« прстење, али је одмах ухваћен. Пресудом кварта палилулског осуђен је био на пет дана затвора п на прогоиство у Крагујевац. — Он је стар 39 год. Зпа занаг берберски, али-га је давно напустио. Оредњег је раста; плав, роав у лицу. 0 њему се сада ништа не чује. Ако онет где год пе продаје »брилијантско« прстење? Ко ће то зпатп. По свакако, треба га се чувати. Адам ЧојкиК из Породина, онасан лопов. Лма укебаћу ја тога лопова, што ми једнако краде кукуруз, —- говораше Алекса Видуљевић тежак из Породиеа у срезу моровском, једне ноћи, изме!;у 30. и 31. Јуиа 1897.» год. Алекса се нажљиво приближавао своме кошу. Собом је носио и пиштољ. Дошав већ блнзу места, он чу шуштање кукуруза. Ногледа на врата од коша и спази, да су иста отворена. — Мора бити, да је неко унутра, говорио је Алекса сам собом, јер сам пред ноћ ова врата затвоШ10, и гле сада, неко их је отворио. Па прстима дође до отворених врата. Погледа унутра, и спази једног човека, који лупа џаком о под да се кукуруз слегне. — Ко си ти ? повпче Алекса и нспали пиштољ у правцу где је оног човека спазио. Непознати човек сруши се на земљу. Алекса претрну од страха. Но па једанпут непознати се диже са земље и наже бежати. Алекса се нададе за бегунцем. Стигао гаје.напо нута и онако на дохват ударн га ништољем по глави. Но непознати јурну свом снагом унапред и нестаде га у помрчини. Алекса престаде даље да га гони. Врати се кући где застаде неколико својих суседа, који се на пуцањ скупише да виде гата се догодило. Алексл им исприча догађај. Сви се упутише с н.име кошу, да исти разгледају. Па земљи нађоше једну шубару, а у кошу џак, у^коме беше више од ноловине кукуруза. Сутра дан, Алекса пријавп ову ствар општинскоме суду п показа нађену шубару. Млоги утврдише, да је то шубара Лдама ЧојкиЛа. Послаше одмах по Адама али му кућу нађоше затворепу. Уииташе брата жене ЧОЈкићеве: где се сада Адам налази. Овај рече, како је Адам са женом отишао у Вобово да се лечи јер је рањен. * Полицијска власт иоведе исграгу. Телеграфским путем угшта Општ. суд у Бобову: да ли се тамо налази Чојкић, п доби одговора, да се он налази на лечењу у болници ћупријској. Пошто је Адам оздравио, спроведен је нолпцнјској власти. Он је одрицао ово дело. За ране вели, да му пх је сам Алекса нанео приликом једном, дад га је с неким још у друштву пресрео п напао. Из пиштоља ранио га је у погу а посло су му батпном главу разбили. Тако се бранио овај лонов, али се није могао одбранити. Кад јс спроведен суду, порота је нашла да је крив п државни суд осудио га на 12 година робије у тешком окову и на три године полицијеког надзора. Ову је пресуду осиажио и Касациони суд. Адам је спроведеи на издржање казне 20. Јапуара ове год. Да помеиемо о њему ј.ош и т.о, да му је ово друга осуда, јер је и раније бпо осу1)Си на трн годпне ])обије у лаком окову због крађе стоке. Адам је стар до 50 година. Писмен је. Ожењен и отац петоро деце, од којих му је жеиско дете најстарије 15 годипа. Имовиог је стања прилнчног, јер нма преко 10 хектара. — Ова слика приказује тога лопова. Пантедија Јоваиовић, из Дубнице — крадљивац стокс. Оригппалан је ово крадљнвац. Да у кратко опишемо његова потоња дела. Јула месеца прошле — 1897. год., Пантелија оде у Шдрело, срез хомољски, (јер му је оно месго рођења, а у Дубннцп је досељеник), код пеког свог рођака. Том нриликом — 29. ист. месеца — са салаша Јована Јанковића украде 4 брава оваца; отера у Дубницу и даде их на чување некоме Стевану. Јован је трагао за покрађеним овцама и тек 12. септембра исте године нађе их у Дубници код Стевана Павловића. Јован се одмах упути у Свилајнац и доставп ово полиц. властн, која поведе истрагу, а овце преда сопственику. Стеван је признао да му је те овце дао Пантелија. Но овај се већ у томе времену налазио у притвору код полиц. власти среза јасенмчког (у Паланци) за крађу коза. Вво шта о томе веле званична акта. Преко воћ, 1. сентембра исте године, Љубисаву Плићу из Шетоње (ср. млавски), са салаша, који постоји у месту званом „козји грб", нестану 15 комада коза. Љубисав пође у потеру н 5. септембра дође у Паланку, где нађе своје козе код пеког Ђорђа каФеџије. Упитан 'Ј^орђе, од кога је купио ове козе, одговорно је, да их је купно од Пантелије из Дубнице. Пантелија није никако кривицу признао. Пошто је дело било потпуно ислеђено, спроведен је на осуду првостеп. суду пожаревачком. На иретресу Нред поротиим судом одрицао је, да је он то дело учииио. Но поротни суд нађе да је за обе ове крађе Пантелија крив, а државни суд осудио га је на седам и по година робије у лаком окову, и да по издржаној или опроштеиој казни буде три године под полиц. иадзором. Пред поротом Пантелија признао је, да је до сада два пута оеуђиван на робију, и то оба пута због крађе стоке... По изреченој иресуди, Пантелија се насмеја па рече: »В, баш сам јеврејски осуђен, јер је дотурено и оно и ио«. ДИК Кад је упитан, што се не окане тих крађа, одговорио је : »Е, ја ннсам тако глуп као што изгледам ! Нећу ја да убијам и да вршим опасне крађе, те да омастим где год колац; —