Policijski glasnik

! ПР0.1 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

1бб

ЛОПОВ КАО ПОЛИЦАЈАЦ. „У К....ској улици бр. 43. извршена је опасна крађа г. Н-у, овд. инжињеру и предузимачу, који је пре неколико дана отишао у С. Бању с породицом. Полицијским извиђајем, који сам ја лично извршио, нађено је: да је неиознати лопов удешеним кључем отворио стан, г. Н-ов, и у његовој канцеларији обио свих седам Фијока писаћег стола. По исказу г-ђе М., сестре оштећенога, која ми је ово и доставила, из једне Фијоке покрадени су: десетину комада српских државних лозова, неколико планова и још неки важни папири и око 100 динара у бакру увијени у Фишецима. Лопов је ову крађу извршио пре два три дана. Ово се закључује с тога, што је лопов нриликом извршене похаре преврнуо бокал, који је био на столу напуњен водом, а при увиђају све су ствари нађене са свим суве. За ову похару г-ђа М. сазиала је тек јуче између 6—-7 сати по подне, кад је отишла да проветри стан оштећенога. Потписати за сада још пе може определити, на кога се сумња, да је ову крађу извршио, јер су учињеном потером пре пет дана, сви важнији и познатији лопови похватани и притворени.® Овако је гласио рапорт вршиоца дужности старешине кварта X. г. Н. писара, упућен управнику града Београда. То је било почетком ове деценије, кад су се у Београду подизале многе лепе и велике зграде. * * * Ма да беше рано, тек друга половина маја, време је било веома топло. У С. Бањи беше се стекло прилично иублике, нарочито оие, која се лечи од ревматизма. Грабе људи да\заврше купање још за топлијих дана, да не би после купаља опет прозебли. Г. П. инжињер тек што се беше окупао и пошао у шетњу с једним новим бањским гостом, а писмоноша донесе му и предаде неколико писама. — Данас имам прилично забаве, рече инжињер разгледајући адресе на писмима. — Ово је од моје сестре. Е, што су ти сестре. Тек недеља дана од како смо се растали, а она већ хоће да зна, како се осећам.... А гле, ово је од Луке М., мог пријатеља, пише ми из Врњаца. Баш ћу ово прво да прочитам; интересује ме како се он тамо провађа. Млади гост, који је тек пре два дана дошао и као у свакој бањи, брзо се упознао с г. П-ом, ишао је иоред њега, звиждукајући неку веселу арију, док је овај једно по једно нисмо отварао и читао. На један пут г. Г1. пљесну се руком по челу. — Ух несреће! — узвикну као суманут. —■ Шта вам се то догодило? —■ чисто преплашено прискочи млади гост и прихвати г. П-а за руку. — Похаран сам ! и то тако несрећно, да ћу грдне штете претрпети, само ако се лопов не ухвати. Ту г. П. укратко исприча своме новом познанику све што је из писма сестриног прочитао, па се брзо упути у стан, да о несрећном случају извести своју породицу. * — Ама није ми стало за лозове и оно неколико тричавих динара. Планови, планови, то је мој капитал. Шта ће лопову планови, а шта ћу ја без њих? Ох, моја двогодишња замука ! — г. П. изговори то тако тужно, да би и човека најокорелијег срца растужио. ■— Ја вас саветујем да не идете у Београд. Ваше присуство неће помоћи нолицији да лопова пронађе. Ја имам једно средство да вас спасем. Инжињер га иогледа чудновато и чисто не дишући. — Средство! а какво? — Е, чујте ме. Прилике су такве, да вам се морам искрено и отворено представити. Пајзад, ви сте интелигентан човек, па ћете сачувати тајну, јер се тиче вашега спаса. —■ Кажите олободно, господине, на моју част, остаће под највећом дискрецијом. ■—- Ви даклз, као што рекосте, дали би 2000 динара кад би се пронашЗш ваши планови и предрачуни ? — Даћу господине и 3000, али камо их? ■— Е, сад да вам кажем оно што не би никад дознали.... Ја сам тајни полицајац при министарству и управи града Београда, а не чиновник војне шиваре, као што сам вам се био

представио. Овде сам упућен да контролишем господина Ј., бив министра. Што је било нужно ја сам свршио и сад идем да пронађем лопове, што су вас похарали. Г. 11. разрогачених очију посматраше новога познаника. — Јест, господине, они слепци у Београду ни за сто година не би лопове пронашли. Без мене не могу ни да мрдну, јер ја све лопове знам у прсте, и, мал' те не бих одавде могао да кажем који су... Како дакле, велите, вама су ти планови нужни ; требате их за 15—20 дана ? —- Јесте, ииаче ће бити доцкан. — Е, лепо, за то баш и нужно је да се планови од лопова откупе, јер ако их затворимо требаће 2—3 месеца док опи признаду дело. Ако тако хоћете, не треба да жртвујете ни нет пара на ову цељ. ( сврши-ке се).

ДИМИТРИЈЕ — МИТА - Л.АЗАРЕВИЂ звани »Циганче 8 . Једном ухвате неког Циганина у туђој башти, где краде лук. И, баш кад је Цига напунио торбу, а газда наиђе ? — Шта 11 еш бре ту, Циго ? — Нанео ме ветар, — господине! — А шта ти је то у торби? — Е, то је ђаво, што је у торби — одговорио је Циганин, видећи да нема више куд. Ова прича о Циганину позната је читаоцима, и ми је овде доносимо, што има нешто сличногг! делу овоганашега »Циганчета». Да саопштимо. У Фебруару ове године, баш једне св. Недеље, »Циганче <( се дао на посао. Било му је некако згодно, да изврши свој већ у напред скроЈени план, Јер ]е своју жртву видео у вароши са целом њеном породицом. Од реалке, право доле »Љубичином« улицом, спустио се право поред шина електричног трамваја. Код бр. 10. заустави се, погледа у нумеру и разгледа „Фасаду«. — То је, рече у себи и продужи на ниже. Мало за тим, опет се врати, опет погледа у прозоре, па се ђаволски осмехну. ★ — Море, Ребека, ово није чист посао. Видиш овога човека што гледа у нашукућу? Тај, мора бити, хоће да сврати код нас — рече служавци СоФија, свастика Јакова Д. Руса, мењача овд. Служавка погледа са свим равнодушно кроз прозор из сутерена, виде човека што с улице гледа у горње прозоре, и као свака служавка, не даде никакву важност слутњи своје госпођице. — Па нас смо две саме — продужи „Фрајла« — ако овај несрећник уђе ?! На ове речи она се чисто стресе, приђе вратма и заврну кључ. Прилике нестаде. Прође још један читав сат. На човека и заборавише. И сама „Фрајла" СоФија помисли, да је врло глупо од ње што на сваку ствар гледа тако песимистичким очима. Прође још пола сата. Пређашње мисли са свим су ишчезле и »Фрајла« СоФија посла служавку да јој озго из стана донесе некакву сукњу. ★ •— Јаох, »Фрајла« — узвикну запрепашКено Ребека — један . . . човек . . .